Rtanjski Vrt – permakulturno imanje na obroncima Rtnja
Izvor slike: Panorama
Bojana i Milan su pioniri života po principima permakulture u Srbiji. Bili su raspoloženi da daju intervju za samoodrzivost.com putem email-a i u nastavku možete pročitati njihove odgovore na pitanja koja sam im postavio.
Gde se nalazi vaše imanje?
Naše imanje se nalazi u istočnoj Srbiji gde se sastaju obronci južnog Kučajai mistične planine Rtanj, u opštini Boljevac u blizini sela Krivi Vir koji je poznat po Timočkoj buni, Krivovirskom siru i izvoru reke Timok. Imanje je okruženo šumom i uraslim pašnjacima.
Recite nam nešto o sebi.
Milan: Rodjen sam u Beogradu u vreme neke tamo davne zaboravljene studenske revolucije, odrastao u komunističkom blagostanju. Putovao po svetu tragao za smislom a uporedo se godinama bavio kompjuteriama, naprednim tehnologijama i programiranjem.
Dugo godina sam živeo u inostrastvu a onda sam se pre desetak godina vratio u Srbiju. Od 2015 sam odlučio da u potpunosti promenim sopstveni život, da smanjim svoj karbonski otisak i počnem da živim samoodrživo, ekološki odgovorno i u skladu sa prirodom.
Bojana: Rodjena sam u Beogradu u vreme kad više nije bilo Titovih pionira. Biljke sam zavolela još u detinjstvu koje sam provela sa bakom i dekom u jednom prirodnom zvezdarskom okruženju.
Posle bombardovanja selim se u inostranstvo gde završavam osnovnu i srednju zubotehničku školu, kasnije se usavršavam u modeliranju i vajarstvu kojim se bavim i danas. Planinarenje i kampovanje uz volontiranje po ekološkim kampovima i planinama Evrope me je još više zbližilo sa prirodom i upoznalo sa permakulturom.
U Beograd se vraćam 2007. gde počinjem sa projektovanjem male urbane bašte na Zvezdari. Od 2017. sam odlučila da napustim grad i intezivno sam tragala za mestom koje bi mi omogučilo život van sistema, i tako sam u jednoj Timočkoj šumi našla Milana.
Koja je vaša ideja i vizija?
Milan: Voleo bih da se svi ljudi probude i osveste, da prestanu da žive neodgovorno prema sebi i prema prirodi, da nauče istinski da vole sebe i onog pored sebe bio to čovek, biljka ili neki vanzemaljac, i da svi uvek prate ljudav bez obzira na sve.
Mislim da svi treba da se vratimo prirodi, koristeći tehnologiju odgovorno i svrsishodno izvlačeći beneficiju kako za nas tako i za prirodu.
Bojana: Volela bih da jednog dana svi živimo po permakulturnim principima upoznavajući prirodu i sva njena čudesa. Mislim da majka Zemlja godinama pati od tehnološkog razvoja i konzumerizma parazitkse vrste zvanom ljudi.
Na koji način trenutno živite? Da li obezbeđujete sami sebi hranu, vodu i energiju koju koristite?
Živimo po permakulturnom principu na imanju od 5 hektara i u fazi smo razvitka šume hrane. Pravimo glistinac i kompostiramo sve što može, trudimo se da što manje kupujemo, sakupljamo kišnicu koju koristimo u domaćinstvu i za zalivanje bašte.
Struju proizvodimo iz solarnih panela i uskoro ćemo instalirati vetrogenerator. Imamo plastenik i baštu u uzdignutim lejama u kojima proizvodimo svo potrebno povrće za život tročlane porodice. Sakupljamo šumske plodove i lekovito bilje, proizvodimo sapune i kreme za ličnu higijenu.
Takodje imamo dovoljan broj košnica da zadovolje potrebe nas i svih naših prijatelja a nešto uspemo i da prodamo. Od životinja imamo kokoške, pse i čitav biodiverzitet koji nas okružuje.
kompostni toalet
sakupljanje kišnice
domaći sapuni
Koji su vam ciljevi za budućnost domaćinstva i zajednice?
Cilj nam je da damo pre svega primer i da inspirišemo druge da se ohrabre i odluče za ovakvu vrstu života. Voleli bih da ovaj naš projekat privuče što više ljudi i da zajedno započnemo jednu samoodrživu ekolosku zajednicu.
Koliko je permakulturni princip života zastupljen u svetu, a koliko u Srbiji? Da li su ljudi kod nas otvoreni za takve ideje?
U svetu je sve više ljudi koji uspešno žive i primenjuju principe permakulture, mada je taj broj još uvek mali. Da bi se desila stvarna promena i da bi se osetio uticaj na globalnom nivou potrebno je daleko više ljudi koji bi napravilo taj korak.
Kod nas je permakultura tek u začetku i mišljena smo da su ljudi generalno zainteresovani za ideju ali nisu spremni da je prihvate i naprave kompromise.
Rtanjski Vrt – dvorište
Koje su prednosti takvog načina života, koje mane, a koji izazovi?
**Prednosti **su mnoge, hrana je uvek sveže dostupna, provereno zdrava, živite u zdravom okruženju i izobilju. Potrošnja vam je smanjena na minimum pa samim tim i nemate pritisak da morate neprestalno da radite kako bi obezbedili osnovne životne potrebe.
**Mana **nema, barem za sada ih nismo uočili, a jedan od osnovnih principa permakulture jeste da svaki problem može da bude i rešenje.
**Izazova **je mnogo. Izazovi je istinski naučiti živeti u harmoniji sa prirodom i drugima. Izazov je suzdržati se od potrošnje, odreći se automobila i koristiti samo bicikl. Izazov je osloniti se samo na kišnicu bez kopanja artertskih bunara. Izazov je živeti bez kanalizacije i septičke jame i bez korišćenja hemikalija.
Mi nismo rešili sve ove izazove, mnogi su i dalje pred nama, ali svaki put kad se prevaziđe jedan od nih, bliži smo našem cilju.
Više o Milanu i Bojani, njihovom životu po principima permakulture i njihovim uspesima u ostvarivanju takvog života možete čitati na njihovoj internet stranici Rtanjski Vrt ili na njihovoj Facebook stranici.
Milan i Bojana
Pitanja postavljao Miloš Žebeljan.
Pročitajte i:
Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst molimo Vas da ga podelite sa svojim prijateljima ili da se prijavite na email obaveštenja o novim tekstovima.
